Пре неколико дана Пожаревац је имао прилику да угости  ВД директора ЕПС-а Милорада Грчића. Да ли је овај дошао по позиву, по сопственом ћефу или га је неко послао, остаће тајна. Тајне, међутим, нема када  је у питању разлог његовог доласка.  Наиме, у разговору са градоначелником Сашом Павловићем, г-дин Грчић је јасно истакао да је дошао да унапреди сарадњу између ЕПС-а и Града Пожаревца. Лепо! По свему судећи та сарадња ће у најскорије време почети да цвета.  Зашто раније није цветала одговорио је сам Грчић. По њему је главни кривац за то  бивше руководство Града.   Ево најзад објашњења зашто су грађани Пожаревца и околине наилазили на бројне препреке у решавању проблема везаних за  дистрибуцију и коришћење  ове савремене благодати.  Очигледно је да  то спада у групу персоналних, а не техничких  проблема, јер како тумачити чињеницу да су власт и њена политика остали исти (СНС био – СНС остао), а да су се само људи  у оваквој власти променили (заменили).  Ово је сјајан пример како грађани читавог региона морају да  трпе  последице нечије изопачене политике по којој беспоговорна послушност мора да буде аксиом сваког напретка, па ако хоћете и опстанка.

Наравно, у складу са политиком величања „невиђених“ успеха,  уз очигледно додворавање ономе ко га је поставио и ко га држи на овој функцији, овај вајни економиста са завршеним „FABIS“  факултетом, некадашњи власник кафића и печењаре, морао је да наведе и речи  оца нашег препорода, који је неком приликом изјавио да „кад неко има добре резултате, може увек да има боље“. Ама баш велика мисао! Да га којим случајем није споменуо, рејтинг у оваквој структури власти би му сигурно пао, а они који о оваквим стварима воде рачуна једва би чекали да о томе обавесте оног који нам се у кости као болест завукао.   

Шта нама – грађанима, остаје? Како нам споро долази из оног места ниже у оно место више, можемо само да молимо бога да наша актуелна власт не квари односе ни са ЕПС-ом, ни са његовим првим човеком. То је просто тако.  Чини се да је то алгоритам нашег опстанка. Ако, којим случајем, наша „Електроморава“ не може да интервенише јер нема електричних стубова,  нема изолатора, нема проводника и не знам чега још,  – немојте свој бес да искаљујете на раднике нити на њихово  руководство. У питању ће увек бити самовоља оних који управљају  државом и њеним великим системима.  

На крају, очекујемо да нам се упале сва светла, посебно она улична, да нам, коначно  „кврцне“ сијалица како бисмо боље видели пут којим идемо! Даће бог!